Prag (2006)

Ole Christian Madsen

Mads Mikkelsen, Stine Stengade, Borivoj Navrátil, Jana Plodková

12191438_411759279023565_2042878354372678195_n

Gde sam pronašla krajem leta 2015. ovaj film?

Dvoje uglađenih putuje vozom. I još tu, u vozu, na samom početku filma, jedno od njih se ne snalazi. Od banalnih stvari (pronalaženje kupea, otključavanje vrata hotelske sobe) do onih  najdubljih u međuljudskim odnosima, poput komunikacije i ispoljavanja emocija, jedan lik kroz film pravi niz pogrešnih koraka, saplićući se o sve što mu se na tom putu nađe dok konačno ne padne ostavljen da sam ponovo prohoda nekim novim putem.

Našavši Mads Mikkelsena, a zatim i zašavši u opsesiju, odgledala sam u 2-3 dana sve što se moglo odgledati, nekoliko filmova i more intervjua. I zatim ponavljala. Tu sam našla Prag. Jedan veličanstveno siv film, u kojem je Mikkelsen sjajan, mada sam već bila u tom ekstatičnom magnovenju u kojem je on ništa drugo nego sjajan kakav god bio. A Prag je i danas u mom sećanju jedan od najsnažnijih filmova koje sam u tom setu odgledala. Kako volim evropsi film, najviše zbog estetike, ali i pristupa temi koji dozvoljava interaktivnost, koji vas uključuje u film i ne zaokružuje priču hermetički već je pušta da ide s vama i posle odgledanog filma, da mu tražite kraj ili da ga jednostavno ne završite kao što ja ovaj nisam.

Maja i Christoffer su Danci u Pragu. O njemu ovaj par ne zna gotovo ništa i tu simbolično počinje priča o dvoje koji ne samo da malo znaju o Češkoj već i jedno o drugom, a Christoffer  i o samom sebi. U  Pragu se pokreće lavina životnih pitanja za sredovečnog  Christoffa, a u koji je čini se došao  ne da ih otvori već s planom da ih zatvori. Ali kako je kojem problemu pristupao tako bi se nepredvidivo pred njim otvaralo novo, još veće pitanje. Krenimo od pretpostavke da nas je otac kao tinejdžera ostavio jer mu nije bilo stalo do porodice, a da nas supruga vara jer je posle četrnaest godina prestala da nas voli, ali istina je zapravo bolnija i komplikovanija i nema kratkih, a tačnih odgovora.  Niti ste centar vašem ocu niti vašoj ženi. I njihove odluke niste prouzrokovali, ali ste bili deo njih.

Iako je centralana tema filma odnos dvoje supružnika i kriza u njihovom odnosu, ispod se nalazi tema Christofferovog odnosa prema porodici, a jasno je kako film više odmiče,da je ona temelj s kojeg je izgrađen Crisofferov svet i problemi u njemu. Razume se, s obzirom na trenutak kad sam gledala film-opsesivno magnovenje i zaljubljenost u Mads Mikkelsena, da sam njegov lik pokušavala da opravdam. Ali tako je sa glavnim likovima, tu su da ih razumemo, da se saživimo s njima.

Koliko često živimo u zabludama? Koliko često srećemo ljude koji provedu život u zabludi? Pa ne retko.

Neekspresivno lice Danca, i distanciranost imaju svoju jaku pozadinu u njegovoj zabludi o nevoljenom detetu. Roditelji nisu savršeni, obični su, pa makar to ne shvatamo sve do pedesetih iako zaista zvuči jednostavno. Ne moraju biti savršeni da bi nas voleli. Oh, to će Christoffer shvatiti na veoma bolan način, te da će i sam morati da ode iz života svog deteta. I ne samo da njega, kao što čvrsto veruje, nisu voleli, već se i ljudi u njegovom najbliskijem okruženju osećaju tako-odsečeno. Kako ih sad voleti kad ni reči ni dela ne mogu biti most do tih udaljenih, odsečenih predela?  Na nekom drugom jeziku…da, tamo gde sreće Čehinju Alenu s kojom se komunikacija odvija na gotovo komičan način, ali gorko komičan, jasno vidimo sav sjaj nesporazuma. I onda kada Maja dolazi po njega i nesporazum prestaje da bude komičan i postaje glasan, eksplozivan. I taman kad pomislimo da dvoje koji prežive eksploziju imaju novu šansu za miran život, vidimo jednu stvar kako i dalje visi u vazduhu i preti da nekome slomi glavu. Da li je stvarno neophodno da Cristofferova bude slomljena?

Da li vole i oni koji to ne umeju?  Živite li i posle velikih životnih zabluda?

image-w448tumblr_mzw4eraymd1qzefowo4_1280

uakino-com_1359952223

Reči

Pre izvesnog vremena, a „izvesno“ je ovde sasvim adekvatna reč, pitala sam se koliko je razgovor važan deo života, koliki deo života se naslanja na reči. Želela sam da u razmišljanju stignem do zaključka-veoma malo…ali što bih više mislila to su mi reči bivale neophodnije. Živeti, misliti, živeti ili misliti? Zašto stalno ispričavamo život? Da li se bolje razumemo kroz razgovor ili komlikujemo prepričavajuci događaj dodajući mu doživljaj, slikajući ga sopstvenim bojama, suptilno menjajući fakte.

Lažem li te? Sasvim je izvesno, čim progovorim.

Počela sam sa svojim neprijateljskim odnosom prema rečima, iako sam od detinjstva volela da pišem. Pisanje je jedan drukčiji odnos prema rečima, mislila sam, utoliko što ga ne moraš deliti, ponekad je to samo preturanje po mislima i njihovo sređivanje, ponekad je upravo stvaranje u potpunoj slobodi i sve je istinito u njoj.

Reči su tako lepe da ne mogu biti istinite.

Onda je do mene došao jedan film, baš u to vreme. Kao što obično stvari dolaze do nas i mi do njih. Vivre sa vie. Neću analizirati ceo film, za to bi mi trebalo više materijala, već samo jednu scenu iz tog filma. 1962. Godarova Nana se pitala- šta će nam reči? Dok se to pita ona vodi filosofski razgovor koji na trenutke biva složen.

 

Dela, a ne reči su istina. To je kliše.

U životu su dela i reči toliko isprepletani da dišu zajedno kradući jedno od drugog vreme. Mi često kao Nana mislimo da bi nam život bio jednostavniji bez mnogo priče. Mi samo želimo da nam ne bude tako teško kako nam često biva u životu, pa nastojimo odstraniti činioce koji se čine lakim za odstraniti. Ponekad ne mogu da kažem, a i zašto bih, nek bude šta je bilo, ma šta to bilo… ne mogu uvek da mislim, niti da govorim, samo ću iz događaja u događaj da prelazim, možda ću tad živeti stvarnijim životom, životom ogoljenim od životne filozofije. I šta uostalom kad ne nalazimo prave reči, da li grešimo ili lažemo?  Reči nas izdaju, kaže filosof, ali i mi njih. Da li je to onda kad stvari moraju biti rečene, a mi ćutimo? Kad naša dela zbunjuju više nego reči. Kad kažeš je isto što i kad uradiš. Kad dela imaju jednaka prava na život kao i reči. Kad me možeš držati za reč. Jer ne pričamo samo u nedostatku akcije već su naša pričanja akcija.

Pomiriti se sa rečima, obustaviti rat, izbrojati žrtve.

Žalila sam za nekim ne izgovorenim rečima. Bile su tako važne, zato sam ih krila. Moji postupci bili su lažni, samo bi me reči spasile. Reći, značilo bi priznati, objasniti, otkloniti dilemu. Lakše je obitavati u dilemi jer si skriven. Reči mogu biti prijatelji. Ali da bi pričao ispravno prvo moraš da odrasteš. Da budeš siguran i rizikuješ. Šta da sam nekima rekla da ih volim? Da od njih nisam tražila ono što ni sama nisam imala- da budu samouvereni, da gledaju i razumeju moje postupke, čak bolje od mene. Te velike stvari, poput ljubavi, učine često, posebno kod zapitanih, da izgledamo manji od nje i ne možemo da je primimo. Možda neki drugi put kad nam dimenzije budu u boljoj srazmeri.

On the Footsteps of Van Gogh in Nuenen

as I am also with book about Vincent van Gogh these days I have to share these beautiful pictures of a beautiful place

Amsterdamming

april 1st nuenen 33 vinent van gogh_

april 1st nuenen van gogh parents house_
painted by Van Gogh here

april 1st nuenen van gogh parents house entrance_

april 1st nuenen preserved old house_

april 1st nuenen reformed church van gogh father_
painted by Van Gogh here

april 1st nuenen 2_

april 1st nuenen 14_

april 1st nuenen1_

april 1st nuenen 6_

april 1st nuenen 13_

april 1st nuenen 9

april 1st nuenen 16_
here and  here in some of Van Gogh`s works

april 1st nuenen 11_

april 1st nuenen 20 road to weavers house_

april 1st nuenen 22_

april 1st nuenen 20

april 1st nuenen 23_

april 1st nuenen 10_

april 1st nuenen 34_

april 1st nuenen 29_

april 1st nuenen 28_

april 1st nuenen 30_

april 1st nuenen 26_

april 1st nuenen easter monday2_

april 1st nuenen easter monday_

april 1st nuenen 27_

april 1st nuenen 25

It happened that I bought a book about the life of Vincent van Gogh while in Bucharest, not long ago. And most probably, if it hadn`t been for this book, I wouldn`t have thought of going all the way to this little village in the South of the Netherlands called Neunen, on the footsteps of van Gogh himself.

It`s through this book that I managed to get a better idea of not only the artist, but especially the extraordinary human being that Vincent van Gogh was. The story of his life is almost inimaginable and the book presents it in detail.

So it became almost urgent for me to make this journey to one of the places he once lived, the closest.

Neunen is most known as the place where…

View original post 251 more words

JEDNA PRIČA FRANCA KAFKE

A . A . A

Gustav Klimt - Two Lovers, 1908. Gustav Klimt – Two Lovers, 1908.

Franc Kafka

DA JE NE BIH SREO

Iz Plave sveske

Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo.

Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim.

Zašto?

Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. I kad bih joj se približio, naleteo bih na šiljke, bivao ranjen i morao da uzmaknem. Mnogo sam stradavao.

Da li je za to devojka bila imalo kriva?

Ne verujem, ili sam čak siguran da nije. Poređenje od maločas nije bilo potpuno, pošto sam i ja bio okružen oružnicima koji su koplja držali okrenuta unutra, naime prema meni. Kad god bih se primakao devojci, naleteo bih najpre na koplja svojih oružnika i već tu je moje napredovanje bilo zaustavljeno. Možda do devojčinih oružnika nikad nisam ni dospeo…

View original post 75 more words

art, literature, sewing